MALE DOZE EGZIBICIONIZMA

TEČNI SAPUN

 U životu svakog zaljubljenika u svoj hobi ili zanimanje, dođe onaj trenutak, poznat kao "tapkanje u mestu". Dotični je došo do jedne, određene lestvice znanja, vidi da ide, al ne ide i tako...
U konkretnom slučaju, sapun-majstoru se učinilo da je "popio svu mudrost sveta". Ovamo je isprobao sve, zna šta može, a šta ne može da stavi u sapun, zna da bojadiše, renda, pretapa, kalupi, seče...Zna kad je "trag debeo", a kada "mršav", zna šta je delimičan gel, a šta "reke glicerina". Pokupio je sve cake, došao do određenih zaključaka, smatra da je nadmudrio "gospa sodu"(dok mu ona, lukavica, ne doskoči, nekom novom forom) i sad..."pritero je cara do duvara"! A kad tamo, na duvaru-rupica! Provuče se car kroz rupicu, udari petom o zadnjicu, pa se kliberi!" Još ništa nije gotovo! Sledeći nivo, moliću lepo! Deder, da napraviš tečni sapun!"(ko bajagi, to on kaže, mislim, taj car). Pa, rekoh:" Hajde!"


  O izradi tečnog sapuna napisano je mnogo tutorijala i tekstova, uradjeno na stotine video prikaza, a opet, jednom početniku, posebno ako je zbunjen ili ne vlada najbolje engleskim jezikom, svi oni neće mnogo pomoći. Zato sam ja rešila (ljubi je majka pametnu) da napišem post o tom "strašnom" postupku.
  Izrada tečnog sapuna podrazumeva predhodno poznavanje toplog procesa dobijanja sapuna, karakteristike posebno formulisane recepture i ulja koja ulaze u sastav iste. Topli postupak je "nastavak" hladnog procesa, gde, dodatnim uvođenjem toplote, ubrzavate saponifikaciju dovodeći je do svog "relativnog" kraja.Zašto "relativnog"? I ovaj sapun zahteva svoje pravo "zrenja", tj. stabilizacije hemijskog produkta, te posle par nedelja postaje neuporedivo kvalitetniji i blaži. Ipak,on je i dalje u odnosu na sapun dobijen hladnim postupkom superiorniji jer je u startu spreman za korišćenje bez posledica.
  Da bi ste dobili tečni sapun,morate proizvesti "sapunsku pastu", masu meke konzistencije, staklastog izgleda i žućkaste do ćilibarne boje. Lužina koja se koristi za ovu hemijsku reakciju je kalijum hidroksid (KOH), mada se pasta može proizvesti i korišćenjem kombinacije KOH i NaOH, ali o tome u nekom od sledećih postova.KOH koji dolazi u slobodnu prodaju, uglavnom nije čist, pa vas molim da pri upotrebi kalkulatora obavezno postavite "kvačicu" da je KOH sa 90% čistoće.
Ulja koja se najčešće koriste i daju tečne sapune zadovoljavajuće bistrine, penušavosti i čišćenja su maslinovo ulje, ricinusovo, kokosovo, uljane repice, suncokretovo ulje i druga.Svakako pokušajte različite kombinacije sa manjim količinama ulja kako bi ste pronašli sapun najboljih karakteristika.Recept koji ja radim, a preporučujem ga početnicima je sledeći:

    Maslinovo ulje 70% (350 gr)
    Kokosovo ulje 20% (100 gr)
    Ricinusovo ulje 10% (50 gr)

    KOH 108 gr
    H20 120 gr
    Glicerin 70 gr

    Popust 3%

  Zašto glicerin i zašto popust? Glicerin je super stvar u ovom postupku. Prvo, znatno skraćuje vreme "kuvanja" sapuna, posebno u recepturama gde maslinovo ulje ima većinski udeo, i zato što daje sapun koji će biti  blaži za vašu kožu, a i kosu.Popust je odabran jer onda nema potrebe za dodavanjem neutralizatora u sapun.

  Onda,ajd da krenemo! Pripremite sve što vam treba za ličnu i zaštitu radnog prostora, Pripremite vodeno kupatilo,šerpa za kuvanje neka je od inoksa i dovoljno duboka, odmerite ulja i lužinu, vodu i glicerin. KOH rastvorite u vodi, a glicerin dodajte u ulja. Umutite sapun normalno, do postizanja "debelog traga", što će vam uzeti malo više od uobičajenog vremena, zbog veće količine maslinovog ulja u recepturi. Sad, stavite sapun na kuvanje i poklopite lonac, ne mešajući ništa, jedno pola sata. Evo kako sada sapun izgleda:

Nakon pola sata, sapun se dovoljno zagrejao, pa je potrebno da ga nadgledate, štimate temperaturu (da vam sapun ne zagori, a opet i da bude dovoljno "vruć" kako bi proces napredovao, ne preko 85 stepeni) i mešate na svakih petnaestak minuta.

Sapun nakon sat vremena kuvanja (faza "pirea od jabuke")

Daljim kuvanjem sapun polako postaje sve više staklas i proziran.

Oko tri sata od početka kuvanja:

Sada je vreme da uradite dve probe. Prva je "Test bistrine", a druga "Test sa fenolftaleinom". Za "Test bistrine" uzmite malu količinu paste i prelijte je sa duplo većom količinom vrele d. vode. Nema potrebe da mešate, samo malo protresite čašu i ukoliko rastopljen sapun ima zamućenje, znak je da u sapunu ima još nesaponifikovanih ulja, pa nastavite da kuvate sapun još neko vreme. I "Test sa fenolftaleinom" ima sličnu funkciju. Stavite komadić paste na beli papirni ubrus ili ga opet razredite d. vodom i kanite dve do tri kapi indikatora. Ukoliko je mokri prsten na ubrusu bezbojan ili vrlo blago rozikast , odn, rastvor, sapun je ukuvan. Ali ako vam se pokaže jači intenzitet ružičaste boje, takođe, morate kuvati sapun nešto duže, pa nakon pola sata, ponovite test. Ovde moram uvesti malu digresiju. Ako ste u velikoj grupi mučenika koji ne mogu da nabave fenolftalein, ma koliko ga tražili, šta ćete, nego da liznete sapun. Nemojte ga baš lizati, mislim, liznite parčence (ohladjene) paste vrhom jezika i ako ne pecka (osećaj kao da ste liznuli vrh baterije) dobro je!(Uvek sam se pitala šta to matora čoveka tera da liže bateriju!?)
 E, sad lepo isključite izvor toplote, poklopite sapun i ostavite ga da odstoji na toplom celu noć. Budite strpljivi, ovo je "sigurica".
  Svanuo je novi dan, a vi ste ko zapeta puška. Treba razrediti sapun, a to je takodje vrsta izazova. Količina tečnosti koja se koristi za razređivanje sapuna zavisi od vrste ulja u recepturi, kao i od vaše želje vezane za koncentraciju sapuna. Kokosovo ulje, recimo, zahteva mnogo manje vode od maslinovog ulja. Postoje neka pravila kada je u pitanju ovaj problem. Za čvrsta ulja idealna koncentracija tečnog sapuna je oko 40%, dok za meka ulja krenite od 25%,  kao najniže koncentracije. Za mešovite recepture, koncentracija šampona treba da se kreće od 25 do 35%. Uvek počnite sa manjom količinom tečnosti, a onda, ukoliko se na vrhu formira korica ili plutaju komadići nerazređene paste, dodajete još tečnosti. Ja sam od svoje paste odvojila 200 gr i prelila je sa 400 gr vrele demineralizovane vode. Ne preporučujem mešanje. Ostavljam da se sapun sam rastvori. Razbijem samo veće komade na sitnije i to je sve. Obično to radim uveče, u mom crock pot-u (strašna stvar- to kuvalo), prelijem sapun, malo stavim na održavanje temperature, a onda, posle par sati isključim i pustim da odleži noć. Sapun mi tako ostaje bistar. Ostatak nerastopljene paste spakujte u staklenu teglu, zatvorite i odložite na tamno i hladno mesto. Lepo bi bilo da proverite ph svog sapuna. Trebalo bi da bude oko 9.Kod viših ph, radi se neutralizacija sa 20% rastvorom limunske kiseline, ali, dragi moji, bolje bi vam bilo da ne morate dolaziti u tu situaciju. Preporuka je da vaš sapun odleži desetak dana. Ja u moj sapun ne dodajem neutralizatore, konzervanse ili pufere. Jedino što uradim je dodavanje male količine mirisnog ili etarskog ulja i aditiv za povećanje viskoznosti.




   Da bi ste povećali viskoznost svog sapuna, možete dodati aditive na bazi derivatizovane celuloze, guar gumu ili običan rastvor kuhinjske soli. Koristi se 20% rastvor NaCl u demineralizovanoj vodi, zagrejan do tačke ključanja, a onda ohladjen na nekih 80 stepeni. I sapun mora biti zagrejan takodje. Rastvor se dodaje u količini od 0,5 do 1%.Ovaj aditiv radi jako dobro u većini receptura, posebno tamo gde je maslinovo ulje u većinskom udelu. Evo kako izgleda gustina sapuna posle dodavanja ovog aditiva:

Šta da vam još napišem, a da vas pošteno ne umorim. Tema je jako opširna, pa ću se truditi da u narednim postovima opišem što je moguće više relevantnih činjenica vezanih za dobar tečni sapun. Ova receptura, opisana u ovom postu, divno se pokazala u pranju kose, odlično peni i blaga je. Postoji još mnogo sjajnih kombinacija, rasprava o aditivima i td. Što se tiče fora i fazona nabacanih u ovom postu, znam, loše su, al ko vam je kriv, ako ste zaboravili šta znači loš vic! Ja očito nisam! Hvala Vam na napregnutoj pažnji i sreći koja vas je zapala da čitate moje baljezgarije. Uživajte u životu!   Dara, mislim, vaša!

                                                              

SERIJAL EDENSKI VRTOVI

                                           
                                                 Igra ždralova

                                                  Lotosov cvet

                           

                                                

                                            Admiral

                                     

                                             Labudovo jezero

                                            Drvo života

                                           Zmija

ČAŠA ŽUČI

"Čašu meda još niko ne popi, da je čašom žuči ne zagrči. Čaša žuči ište čašu meda!"  (Njegoš "Gorski vjenac")

  I, kakve sad Njegoš ima veze sa sapunom?! Nikakve! Al mi, pored profesionalne note, kad god čujem reč ŽUČ, uvek padne na pamet taj stih iz Gorskog vjenca!
Elem, da napišem ključnu reč, ne bi bilo na odmet: SAPUN SA GOVEDJOM ŽUČI!
I ju, crna Darinka! Pa šta ti sad to pade na pamet!? Pa, eto, palo mi na pamet da uradim taj sapun,  jer me je kopkalo da vidim jel istina to što se priča od vajkada! Dobar je za fleke na tekstilu! I jest dobar , al samo za MASNE! Mislim fleke! Stvarno izuzetno dobro odstranjuje masnoću koja je uprljala neku vašu tekstilnu stvar. Recimo, masna krpa biva odlično oprana ovim sapunom i toplom vodom , bez otkuvavanja ili pranja u veš mašini. Drugim vrstama fleka ovaj sapun nije "naklonjen". Ne može da opere dobro fleku od mastila ili voćnog soka, kao ni fleku od vina. Bez obzira na to, ipak je to odličan sapun.
  Dakle, šta je to što ga čini tako dobrim za pranje masnoće? Žuč, dodat u sapun kao jak emulgator!
Žuč je proizvod hepatocita, ćelija jetre i ima vrlo kompleksan sastav i složenu ulogu u organizmu. Bez žuči, telo ne može da vari masnoće i samim tim, ne može ni da ih iskoristi u svoje nutritivne svrhe. Sastav žuči je posebno zanimljiv sa medicinske i naučne tačke gledišta jer promene u njemu indiciraju važnije promene u samom organizmu, s obzirom da je jetra glavna labaratorija i vitalno važan organ. U sastav žuči ulaze žučne kiseline, žučne boje, holesterol, lecitin, steroidne strukture, poput estradiola, elektroliti, proteinske strukture i td. Jako mnogo supstanci, ne samo onih odgovornih za varenje lipida ulazi u sastav žuči kao proizvod rada jetre i detoksikacije organizma (metaboliti i razgradni produkti ksenobiotika- lekovi i otrovi). Ono što nas zanima, jeste svojstvo, uslovno rečeno, "deterdženta", koje žuč ima. Glavni nosioci ove osobine su žučne soli i lecitin.To su moćni emulgatori čija osobina je u stanju da preživi jednu tako kritičnu sredinu kao što je saponifikacija i viskok ph. Emulgator, prosto rečeno, čini emulziju stabilnom. Šta to znači jednom laiku? Emulgator raspršuje fazu (mast) u sitne čestice i tako stvaraju mogućnost mešanja sa vodom. On stvara homogeni sloj oko čestica raspršene faze, čineći emulziju stabilnom.
 Ovo svojstvo žuči poznato je od davnina i recepture pravljenja peraćeg sapuna sa goveđom žuči datiraju još od pre nekoliko vekova. Dok sam istraživala o ovom sapunu, nisam imala prilike da se susretnem sa mnogo podataka. Tek uz pomoć prijatelja koji me je uputio na pravi link, otkrila sam da postoji mnogo varijacija ovog sapuna, a ja sam se odlučila za onu koja daje sapun uradjen hladnim postupkom saponifikacije. Žuč sam naručila od svog mesara, koji inače uvek vrti glavom kad mu ja tražim čudne stvari (limfne čvorove, čekinju, epifizu) za svoje eksperimente, koji nisu uvek sapuni!

  Evo recepta:

Svinjska mast 50%
Kokosovo ulje 50%
Tečnost 25%
Žuč 30% (dodato u trag)
NaCl 2%
NaOH
Mogu reći da nisam imala problema sa izradom sapuna. Nije bilo brzog zgušnjavanja sapuna u meri u kojoj sam se plašila da će biti. Geliranje je bilo moćno, bez ikakvih dodatnih zagrevanja, sem obične izolacije kalupa. So je dodata kao aditiv za veću čvrstinu i sporije trošenje sapuna.

Sapuni nisu neki lepotani. Radila sam ih u pojedinačnim kalupima, a jedino što sam pogrešila jeste, što sam ih oboijla sa malo zelenog pigmenta. Nije trebalo da to napravim, al ponelo me moje izvitopereno shvatanje realnosti! Zelena žuč, pa zelen i sapun! Bezveze. To je to, narode! Sledeći put, sapun sa krilom slepog miša ! Šalim se, naravno!

Budite mi zdravi i uživajte u izazovu življenja! Vaša Dara

SAPUN ZA BRIJANJE (GOSPON GLATKI I NJEGOVA TAJNA)

  Mislite da je meni lako sa mnom!? Glava puna " filozofije", nervozne ruke koje ne umeju da se skrase, a srce kuca i galami, tražeći još i još...novih izazova!
Tu je i zrelost ??? srednjeg doba, hormoni u blagom poniranju i večno pitanje: hoće li mi epitaf biti dovoljno dobar, dovoljno upečatljiv!
Iz tih filozofskih, bioloških, a boga mi, i zbog "Večnaja pamjat" razloga, uradih novu stvar! Novu za mene, a staru u svetu sapuna, staru koliko je stara i pojava čekinja na bradi ponosnih Adamovih sinova.
Kad mi budu čitali poslednje slovo, reći će: "Ona je pravila dobre sapune za brijanje!" Ha! Malo li je, za jedan dašak života?!

  Dakle, sapun za brijanje "Gospon Glatki i njegova tajna". Dobro ime, zar ne? Htela sam, prvo, da se zove "Do poslednje dlake", al što ne ide, ne ide! Previše i od mene!
  Da bi napravili dobar sapun za brijanje, morate, najpre, dobro istražiti tajanstveni svet muških zagledanja u ogledala, njihove prohteve, sitne navike i sklonosti.Muškarci vrlo dobro znaju šta odgovara njihovoj koži i navikama, iako se, nama, ženama, čini da im to i nije toliko bitno. Naprotiv, bilo da se radi o čoveku koji se drži samo osnovnih postupaka nege i higijene ili nekom fensi kuleru koji ne propušta najnovije vesti iz sveta mode i kozmetike, svi oni imaju svoje vrlo opravdane prohteve. Sam čin brijanja je vrsta agresivnog postupka prema koži i svakako, ne želite da taj čin pretvorite u još veću neprijatnost svojim sapunom.
  Postoji mnogo različitih receptura za izradu sapuna za brijanje. Mogu se raditi hladnim, toplim ili postupkom mlevenja i presovanja.No, bilo da se opredelite za jedan ili drugi način, imperativ je, da odaberete bazna ulja koja će dati sapun niskog koeficijenta čišćenja, vrlo negujući, sposoban da omekša oštru bradu jednog kamiondžije, ali i da ne "polegne travicu" nekog nežnog mužika, koji svega ima, samo dlaka nema koliko mu treba! (Inače, čisto da znate, ovde ne važi pravilo: Što u izlogu, to i u dućanu! Naime, oduvek se po ženskim kuloarima šuškalo da su ti svilenobradi često vrlo maštoviti i strastveni ljubavnici!) Dakle, receptura mora biti specifično formulisana, ne samo po pitanju bujnosti pene, već i po pitanju njene postojanosti (minimum 20 minuta), skliskosti na koži koju daje brijaču tokom brijanja, a koža mora, nakon svega, ostati meka i bez osećaja zatezanja i iritacije.

  Sapun za ovu namenu, može biti tvrd ili mek, kao i u formi krem-sapuna.Radi bolje skliskosti brijača, u sapun se često dodaju aditivi, poput gline ili svile, mada se može uraditi odličan sapun i bez ovih dodataka.
  Za dobro i ugodno brijanje, preporučuje se predhodna topla kupka ili tuš; koža je tada meka, pore otvorene, a dlake na bradi omekšale.Dobra četkica, koja se ne linja, daće dodatni kvalitet peni. Za tvrde sapune koriste se četke izradjene od svinjske čekinje, dok četke za meke sapune se prave od dlake jazavca. Pena se može praviti direktno na licu, u šaci ili u posebnoj posudici. Pena napravljena u posudici je bogatija, postojanija i nežnija za kožu.

  Receptura kojoj sam se ja "priklonila" je sledeća:

  Govedji loj 40%
  Ši puter 40%
  Stearinska kiselina 20%
  Popust 3%
  NaOH:KOH=40:60
  Glicerin 5%,dodat na kraju procesa
  EU Lavande 0,5% (ni jedan muškarac ne voli da ga miris previše "davi" pod nosom)
  Bez gline ili svile
  TOPLI POSTUPAK IZRADE

  Sapun spada u kategoriju mekih, vrlo je nežan i daje fenomenalnu, bogatu i vrlo postojanu penu. Za eu lavande sam se odlučila zbog smirujućeg dejstva na kožu, ali sapun se može ostaviti i nenamirisan ili ga obogatiti drugim mirisom, na primer sa eu čajevca, ako je u pitanju problematična koža.

  Eto, prijatelji moji, to mu beše to! Jako sam zadovoljna s tim mojim prvim sapunom za brijanje. Zaista stvar bez greške, kao malo šta u životu!

STVARATI, ZNAČI,POSTOJATI

ISATIS TINCTORIA ILI INDIGO, BURAZERU!

  Letos, iz nekog virtuelnog budžaka, izvučem adresu čoveka koji prodaje seme Indigo biljke. Ne budem lenja i poručim. "Odvojim od usta", što kaže naš narod, platim pouzećem i dobijem tridesetak semenki neugledna oblika i veličine.
Leto poodmaklo, a ja, verujući u kosmičku silu što me tera na ludosti, zasadim indigo pod strehom komšijinog svinjca, jer mesta u bašti više ne beše, pa šta mu Bog da!
  I, niče moja Isatis tinctoria, do duše "mišu do kolena". Leto se mučilo, zemlja se mučila, kiše, poplave, al prežive šest bokorčića, jeftičavih, no, ipak, još zdravo zelenih. Čekam celu jesen ne bi li biljka još malo porasla, al jok! Ćuti i ni makac! Novembar došo, rekoh, nema šta, valja rešavati stvar, valja raditi! Svi čekaju "ko zapete puške", da pokupim moj prinos, pa da se radi duboko oranje!
  Čupam ja, tako, one moje biljčice i razmišljam da "tu leba nema", al kad sam počela, sad moram i da završim. Što je najgore, bržeg jezika nego pameti, već sam određenim personama najavila moj ludi eksperiment, pa razmišljam: Uh, Bog te, sad kad pukne bruka! Ako ništa ne dobijem, šta ću?! Ne volim, brate, ko svaki pošteni srbin, da priznajem poraze! I tako...
  Da me ne bi psovali ovi moji "strani posmatrači" čitajući i ovako loš prevod Google translate, istog momenta prestajem sa mojim mačvansko-sremačko-bosanskim "kokni" izrekama i poštapalicama i krećem da vam književno ispravnim stilom prikažem tok dobijanja pigmenta iz Indigo biljke.

  -Ubrane listove biljke dobro oprati u tri-četiri vode

  -Što više isitniti biljnu masu prstima ili makazama

  -Zagrejati demineralizovanu vodu u količini 10 X većoj od količine biljke, na 80 stepeni i ubaciti      lišće na deset minuta

  -Čim protekne deset minuta, preneti lonac sa potopljenim biljem u vodeno kupatilo na brzo    hladjenje. Potrebno je za pet minuta temperaturu tečnosti spustiti na 50 do 55 stepeni celzijusovih

  -Procediti tečnost, a biljku dobro rukama iscediti i baciti.

  -U tečnost ubaciti kašiku Ash sode! (Šta je sad pa to?!) Ash soda je Natrijum karbonat koji lako možete dobiti termičkom obradom Sode bikarbone ili Natrijum bikarbonata. Možete sodu bikarbonu rastvoriti u demineralizovanoj vodi pa pustiti da vri jedno pola sata ili je u rerni peći na 250 stepeni u tankom sloju, u nekom plehu.

  -Soda se ne sme ubacivati u tečnost čija temperatura prelazi 55 stepeni jer će doći do raspadanja pigmenta.

  - Aerizacija tečnosti. Mikserom sada mutite tečnost deset i više minuta. Već nakon pet minuta primetićete da pena postaje tamno plava, kao i sama tečnost koja dobija izgled mastila

  - Ostavljate posudu sa tečnošću da prenoći, da bi sutradan lagano i pažljivo odlili 1/3 tečnosti, a ostatak možete razliti u tegle i ostaviti da se pigment taloži i fermentiše

  - Posle dan-dva odlivate lagano tečnost iz tegli, tako da ostane talog na dnu nedirnut. Odlivenu tečnost nisam bacala, već sam sipala u nove tegle i puštala da i dalje taloži. Filtere i aparaturu za potpunu izolaciju i sušenje pigmenta nisam imala.

  Ako vam slučajno padne na pamet da NaOH rastvarate u vodenom rastvoru indiga, nemojte to raditi. Dolazi do taloženja, odn. precipitacije pigmenta i vi ćete dobiti sapun koji, ne samo da nije plav, već ima bolesnu žuto zelenu boju.
Nemojte odmah koristiti pigment! Shvatila sam tokom procesa, da mora da odleži par sati jer onda daje intenzivniju boju.Takodje,imala sam bolje rezultate sa 300 gr baznog ulja, nego sa 500 gr.

                                                       
 NARAVOUČENIJA ( Što reko Dositej Obradović )

-Ako nemaš pametnija posla ili si, kao ja, da od života uvek tražiš više i bolje ili prosto, imaš taj neki kuršlus u glavi ( koji takodje posedujem ), onda, uradi ovo- nije teško!
-Zasadi svoju biljku na vreme, u proleće, neguj je i plevi korov, djubri i okopavaj jer tako će biti veća i daće ti više pigmenta!
- Ne sadi biljku "pod" komšijin svinjac, tu je zemljište suviše bazno!
-Nauči i iščitaj kako se nešto radi, pitaj, ne srljaj i ne trči "ko vo u kupus"! Budi strpljiv i pametan.
- Radi prvu probu bojenja sapuna na trista grama ulja, najviše, ne budi megaloman!

  Pročitah na britanskom sajtu da oni od kilograma biljne mase dobiju svega 1,7 gr pigmenta. Meni se čini da sam ja od 300-400 gr, dobila ipak više.
Boja sapuna, nastala dodavanjem indigo pigmenta u trag, je divna boja lavande, modro-ljubičasto-plava. Pena nije obojena i boja ne "krvari".

  Završih konačno ovaj post! Ako ste se umorili, utešite se, ja sam se umorila više! Budite mi zdravi i veseli i uživajte u životu!   Vaša Dara