PRETAPANJE SAPUNA NA DRUGAČIJI NAČIN

Meni se dobre ideje uglavnom rađaju dok peglam ili udaram motikom po sasušenoj ledini u znoju lica svog. Valjda u tim blaženim momentima kičmanja mozak doživljava svojevrsno zen stanje, pa ume da iznenadi vlasnika fleševima mudrosti. Ova ideja rodila se upravo dok sam metanisala nad u korov zaraslim jagodama na sušom izmučenoj ilovači.

Uvek imam punu kesu opiljaka od sapuna koje kasnije pretopim ili iskoristim u kombinaciji sa transparentnom bazom za nov sapun. Iako uz natrijum laktat pretopljen sapun bude bolje strukture i izgleda, uvek ima ono "ali" koje ostavlja mesta za neka bolja rešenja. A ispostavilo se da je bolje rešenje toliko očigledno da je prosto sramota kako se toga nisam setila ranije.

Dakle, u kesi imam sapun, relativno svež. Završenu saponifikaciju. Zašto, na primer, ne bih taj sapun istopila i dodala mu rastvarače sa ciljem dobijanja tzv "glicerinskog sapuna", automatski bolje i lepše strukture i blažih karakteristika. Sva je logika govorila da nema niti jedne zamerke toj zamisli, a želja da vidim krajnji rezultat kao i sam proces rastvaranja sapuna, bila je stvarno velika. Kada sam se uverila da je naučni temelj ideje besprekoran, počela sam da analiziram zanatsku stranu izrade i odmah naišla na začkoljicu. Naime, receptura mojih sapunskih opiljaka sadržala je svega 65% čvrstih masnoća što je ukazivalo na mogućnost dobijanja previše mekog "glicerinskog" sapuna. Nametala su se dva rešenja: rastvor soli i natrijum laktat. Oba rešenja u okolnostima kada je saponifikacija potpuno završena bila su neproverena i plod moje čiste špekulacije. Dodavanje rastvora soli mi se intuitivno nije dopadalo. Zašto? Ne znam. Rešila sam da dodam natrijum laktat i to u koncentraciji od 3% u odnosu na količinu sapuna pre dodavanja rastvarača. I... nisam pogrešila. Zašto i kako? Opet ne znam, pošto sam ja ipak samo veterinar, a ne hemijski tehnolog i fale mi ona uskostručna znanja i smernice koje bi mi objasnile određene pojave u ovom našem zanatu ( Užasno je kada nešto polovično znate. Užasnije nego kada ste totalna neznalica ) Natrijum laktat se inače dodaje u sapunsku masu, bilo tokom hladnog ili toplog postupka, a krajnji cilj je, između ostalog, postizanje većeg koeficijenta čvrstine gotovog sapuna, naročito kada su u pitanju recepture sa niskim procentom čvrstih masnoća. Takođe, natrijum laktat skraćuje vreme očvršćavanja sapuna u kalupu, ali opet sve ovo mnogo puta je provereno u toplom i hladnom postupku, dok u ovom mom eksperimentu ja nisam uspela nigde da pronađem praktičnu potvrdu i radila sam potpuno "na slepo". Odvojila sam malu količinu bez natrijum laktata, kao kontrolnu grupu i u ostali deo mase dodala natrijum laktat.
Ali, idemo redom:

Odmerila sam 500 gr sapunskih rezanaca i dodala 10% demineralizovane vode ( ukoliko je vaš sapun svež, nemojte dodavati vodu ), dobro izmešala i stavila u crock pot na topljenje. Vrlo brzo imala sam homogenu, 99% istopljenu masu.

Odmah zatim redom sam dodala:

150 gr 96% alkohola

100 gr propilen glikola

60 gr glicerola

šećerni sirup ( 110 gr šećera rastvorenog u 95 gr demineralizovane vode )

15 gr natrijum laktata ( dodat na kraju, u već rastvoren sapun )

Da bih skratila vreme rastvaranja sapuna, čitavu masu podvrgla sam postupku grijanja u mikrotalasnoj peći onako kako inače radim dok izrađujem transparentnu sapunsku bazu, samo ovog puta grijala sam sapun šest puta po jedan minut na 100% snage. Evo kako je sve izgledalo:

Izgled već rastvorenog sapuna nakon šestog grijanja u MT

Izgled mase posle prvog grijanja u MT

Manji deo sapuna ostavila sam bez natrijum laktata za kontrolnu grupu, a u ostatak mase sam dodala predviđenu količinu. Dodala sam i malo titanijum dioksida rastvorenog u glicerolu, par kapi crvene tečne boje kao i mirisno ulje. I vi možete, ako želite, popraviti izgled ili miris sapuna u ovom momentu dodavanjem mice, aktivnog uglja, možda neke latice nevena za blagi piling ili pojačati miris, tj. obogatiti ga još nekom kompatibilnom mirisnom notom. Izlivala sam u pojedinačne kalupe, kroz cediljku, za svaki slučaj. Takođe, čitav sapun možete izliti u jedan veliki silikonski kalup i sačuvati ga od vetrenja, kao bazu, pošto jako lepo trpi i dva do tri pretapanja ( naravno, ne preterivati kako vam  baza na kraju ne bi "zagorela" i promenila svoje karakteristike )

Pratila sam proces očvršćavanja sapuna u kalupu. Kontrolna grupa u koju nije bio dodat natrijum laktat ostala je gnjecava i posle 24 h,

 dok je sapun sa natrijum laktatom očvrsnuo već posle dva sata. Sapun izvađen iz kalupa oduševio me svojom strukturom i izgledom. Ono što sledi jeste sušenje sapuna i isparavanje viška rastvarača, za šta je potrebno oko desetak dana, zavisno od spoljašnje temperature. Gotov sapun se ne znoji i vrlo je blag. Odlično peni.

Ovaj proces pokazao se brz i praktičan. Onaj ko ne poseduje MT, čitav postupak može odraditi u vodenom kupatilu, tj u poklopljenoj šerpi i zagrevanjem na pari.

To bi bilo to, moj narode! Proredila sam sa pisanjem svojih postova jer se držim pravila da je bolje da ne pišem nego da pišem gluposti. Ova tema mi se učinila vredna pažnje, pa sam podelila svoja iskustva sa vama. Do sledećeg pisanija, ostajte mi zdravo i veselo!

Dara