Znači, lova do krova, dobri moji! Pa da, kažem ja vama da je to zlatna žica među našim svetom. Zlatna žica, trula kobilica!
Al ajd, nek nam je na zdravlje, pa kako bilo!
Elem, nisam pisala dugo. Ima godinica dana. Bila sam započela post pod nazivom "Svinjska daća", al sam se plašila osude javnog mnjenja zbog sopstvene morbidnosti, iako sam samo htela da pišem o odličnim karakteristikama svinjske masti u izradi sapuna, pa odustadoh. Eno ga, post, još u radnoj verziji. I tako, bez dobre i zdrave ideje za novi post, potraja moja spisateljska suša punih godinu dana.
Za to vreme izdešava se vazda koje čega, fala je Bogu, na dobro i na radost. Sapuni mi se nisu zgadili, naprotiv, počela sam da kupujem sirovine na veliko, što mi je rasteretilo poizvođačku cenu, a kupila sam i blok otpremnica, za svaki slučaj :)))
U tom, negde usred ribanja kupatila industrijskim preparatom za skidanje kamenca ( koka kola i limun me izneveriše još pre pet godina ), nevezano za trenutno stanje misaonog procesa u mozgu, iskrsnu mi ideja da napišem novi post o radu sa stearinskom kiselinom. Znala sam odmah, da je to dobra ideja, da nije glupa i da će možda moje iskustvo nekom biti od pomoći. Sve moje dobre ideje nastale su kao rezultat NE moždanog napregnuća, već, mišićnog, bože me se oprosti! Znači kod mene ne važi ona stara "Um caruje, snaga klade valja", definitivno!
STEARINSKA KISELINA
Takođe je bitno znati da je CAS broj stearinske kiseline koja se koristi u izradi sapuna 57-11-4 ( CAS registarski broj je jedinstven numerički identifikator hemijskih jedinjenja, polimera, bioloških komponenti, smeša i legura. ) Ovo napominjem jer postoji stearin čiji je CAS 555-43-1 i CAS 67701-03-5. Prvi je, narodski rečeno, stearinska kiselina sa glicerolom, a druga, "mešavina" stearinske i palmitinske kiseline.
Stearinska masna kiselina najzastupljenija je u životinjskim masnoćama ( loj ), ali je ima i u biljnim ( kakao puter ). Izuzetno je zastupljena u industriji, farmaciji i kozmetici kao jeftina i kvalitetna sirovina.
E sad, zašto je nama ovo sve zanimljivo?
Sa zanatske tačke gledišta, stearinska kiselina u recepturi toaletnog sapuna doprineće većem koeficijentu čvrstoće sapuna, stabilnosti pene i bogastvu tzv kremaste pene. Zatim, to je lako dostupna i relativno jeftina sirovina, s obzirom da se njen udeo u recepturama toaletnog sapuna kreće do maksimalnih, korisnih 5%. Osim toga, ako niste u mogućnosti da dođete do goveđeg loja ili kakao putera iz bilo kog razloga ( bušan džep ili nema ponude u trgovini ) eto prilike da se malo poigrate drugim mogućnostima.
Međutim, ima tu i nekih začkoljica!
Čitajući razne belosvetske blogove o izradi sapuna sigurno ste primetili da skoro niko ili vrlo mali broj sapundžija koristi stearinsku kiselinu u svojim recepturama za toaletne sapune ( priča se ne odnosi na izradu brijačkog ili krem sapuna ). Zašto?
Pre svega, pročitali ste da je tačka topljenja stearinske kiseline poprilično visoka, blizu 70 stepeni, što automatski povlači za sobom potrebu za drugačijim režimom rada od onog na koji ste možda navikli, a to je rad na visokim temperaturama, gde radna temperatura smeše ulja ne sme pasti ispod prosečne tačke topljenja cele smeše ulja. Takođe i rastvor natrijum hidroksida mora biti srazmerno topao, tj nema rada na sobnoj temperaturi zbog opasnosti od očvršćavanja stearinske kiseline u sitne kristale. Ovo pravilo inače važi i kod recepture gde nemate stearinsku kiselinu u supstanci ali je imate u masnokiselinskom sastavu smeše ulja kao visoko zastupljenu ( recepture sa lojem ili puterima u većem procentu ). I tako, rad na višim temperaturama i stearinska kiselina kao izrazito brzo saponifikujuća dovode do katalizacije, tj ubrzanja saponifikacije u celosti, pa nema šaranja sapuna, a takodje, ponekad se može desiti i "betoniranje". Takođe, prilikom mućenja primetićete da, ukoliko odmah nije došlo do "betona", donji slojevi smeše ulja i rastvora lužine u posudi već postižu puni trag, dok površina pluta potpuno neaktivna što vam može izgleati čudno i nepravilno. Iz ovih pojava može proisteći i pojava "lažnog traga". Zbog visoke tačke topljenja stearinske masne kiseline, posebno u slucaju kada je rastvor lužine hladniji ( temperature do 30 stepeni ), može doći o zgušnjavanja iste, a pre postizanja potpune emulzije. Zbog tih i takvih opasnosti i izazova, većina ljudi izbegava stearinsku kiselinu u radu bez obzira na njene dobre sirovinske karakteristike. Ponegde ćete naći stidljivih 2% stearinske u recepturi, pa čak i 3% uz jasnu naznaku da se mora biti oprezan.
Ja već dugo koristim stearinsku kiselinu u izradi brijačkog sapuna i glicerinske baze i dobro poznajem njeno ponašanje u procesu izrade sapuna. Takođe vrlo dobro sam upoznata sa velikim značajem natrijum stearata ( saponifikovana stearinska kiselina ) u postizanju guste i stabilne pene u brijačkim sapunima i krem sapunima, kao i karakteristikom opalescencije ( svilenkast biserni sjaj krem sapuna ) koja upravo i postoji zahvaljujući natrijum stearatu. Zato sam bila spremna da poradim na lakšem i bezbednijem načinu rada sa stearinskom kiselinom u izradi toaletnog sapuna hlanim postupkom, a sve to radi dobijanja lepše i stabilnije pene posebno u recepturama sa niskim saržajem kokosovog ulja.
Nije bila velika mudrost dosetiti se rešenja, s obzirom na moje iskustvo u radu sa brijačkim sapunom.
POSTUPAK
Hladni postupak izrade
Mešana saponifikacija ( odnos NaOH : KOH = 90:10 )
1% soli u odnosu na količinu ulja rastvorena u vodi pre dodavanja lužina
Radna temperatura ulja oko 48 stepeni, rastvora lužina oko 38 stepeni
Dobro emulgovanje uz veću kontrolu ručnim mešanjem u odnosu na mešanje štapnim ( potrebno je da nema tragova ulja na površini smeše kada završite sa mešanjem )
Dobra organizacija posla
Relativno brz rad
Ne previše komplikovana "šara" u dizajnu sapuna
Kokos 20%
Palma 35%
Stearinska kiselina 5%
Maslina komina 35%
Ricinus 5%
NaOH : KOH 90:10
1% NaCl u odnosu na količinu ulja, rastvoreno u vodi pre dodavanja lužina
H2O : LUŽINE 2:1
Primećujete da sam se ciljano odlučila za mešovitu saponifikaciju. Zašto? Poznato je da uslovno rečeno, NaOH služi za izradu čvrstih sapuna, a KOH za izradu tečnih, mada se kombinacije obe lužine mogu koristiti u izradi i jedne i druge vrste sapuna. Kombinacija lužina, zavisno od međusobnog težinskog odnosa, daje mekši ili tvrđi sapun. U konkretnom slučaju 10% KOH ima za ulogu da omekani malo sapun date recepture, a s obzirom na svoju slabiju reaktivnost i da malo uspori saponifikaciju. Time sam izbegla brzo zgušnjavanje mase i mogući "beton" koje bi izazvala stearinska kiselina i dala sebi vremena za rad i šaranje.
1% soli osiguraće ispravno očvršćavanje sapuna i ravnomerno trošenje pri korišćenju.
Uvek se dobro organizujte pri izradi sapuna, zbog uštede vremena i preciznijeg rada. Radite smireno i ne odugovlačite, a šaranje nek ne bude zahtevno.
5% stearinske kiseline u recepturi je bio moj lični izazov, a vi možete lepe rezultate postići i sa 3% .
Sapun koji dobijete imaće lepu, gustu postojanu krem penu, biće fine čvrstoće i blag prema koži, isto kao da ste u recepturi koristili loj ili kakao puter ili ši puter koji su ili teško dostupni ili skupi ili ih prosto nemate pri ruci. Sapuni čije sam fotografije postavila u zaglavlju i na kraju posta urađeni su sa 5% stearinske kiseline u recepturi i mešovitom saponifikacijom.
Nadam se da vas nisam previše opteretila ili zbunila. Kao i sve drugo u radu i za ovo je potrebna vežba i iskustvo, kroz greške i uspehe. Kao i za svaki drugi uspeh, i za ovaj sapundžijski, potrebno je da sebi uvek postavljamo izazove, da se ne opuštamo i ne prepuštamo kolotečini. Po meni, u tome je sva lepota, u učenju i onda kada mislite da ste sve naučili.
Budite mi zdravi i veseli, vi, sapunjarski zavisnici! A i vi drugi što greškom nabasaste na moj blog, srećno vam bila dalja potraga po virtuelnim bespućima .
Dara
